Sajtdzija

Glupo je reći da se danas za poslovanje sve više koristi računar, jer da nema računara danas bi poslovanje bilo nemoguće. Svi mi znamo koji je operativni sistem najzastupljeniji za poslovne svrhe, ali šta je sa open source rešenjima i koliko se tu Ubuntu dobro snašao?

Pre svega zašto bi neko koristio open source u poslovne svrhe? Razloga ima više, jedan od glavnih je taj što je besplatan. Prost primer…želite da pokrenete svoj privatni posao, stavite na papir koliko vam para treba za sva ulaganja i u njih uleti računar, operativni sistem i programi za neki najosnovniji rad. Pare koje treba izdvojiti za software-ski deo računara u gruboj proceni kreću se između 500-1000 evra po računaru.  I onima kojima pare nisu problem moraće priznati nije se lako odvojiti od tih para, pogotovo na početku rada. Mnogi tada posežu za “alternativne” verzije istog softvera iz neznanja i/ili neobaveštenosti. Za jedne i za druge bitno je reći da postoji rešenje sa kojim će uštedeti pare i dobiti ono što im treba. Tu stupaju na scenu open source rešenja, pored svoje legalnosti na koju država insistira ona su i besplatna. Verujem da je dosta vas već odavno pomislilo “besplatno…to mora da ne valja nešto…” ali u redu je, to pomisli većina koja prvi put čuje nešto vezano o ovome. Želim samo da vas podsetim na par besplatnih stvar za koje bi se teško reklo da ne valjaju, ljubav, sreća, pa i u neku ruku i život, što neko reče nekad su besplatne stvari najbolje u životu, a ja potpuno aminujem. Ako želite primer gde su se ove stvari isplatile ne moramo da leko da odemo, evo ja sam primer. Kao diplomac Mašinskog fakulteta na smeru informacione tehnologije u mašinstvu računar je za mene bio kao kao papir i olovka za nekoga u nekoj drugoj školi. Dok su svi polagali ispite preko MS Office-a ja sam sve peglao u LibreOffice-u, dok su sređivali baze sa navicat-om ja sam ima svoj eclipse, tako isto i za LaTex i gomilu drugih programa. Zaključak, mogao sam sve da uradim sa svojim slobodnim softverom isto što i kolege sa vlasničkim, u nekim slučajevim čak i više.  Dobro i oni su dobijali taj vlasničiki besplatno od fakulteta ali šta je sa vama koji nemate gde da se ogrebete..? Pravac na slobodan!

Okay, našli smo, skinuli, narezali i instalirali bilo koji open source OS u našem primeru Ubuntu. Koju god verziju da skinete sa njom dobijate kompletan office spreman za korišćenje, pored office ono što danas firme najviše koriste jeste slanje i primanje e-maila. Program za to u svim predhodnim verzijama već dolazi instaliran, u poslednjem Ubuntu izdanju to je Thunderbird. Internet i pretraživanje interneta je ono što svima nama predstvalja svakodnevnicu, Ubuntu i na tom polju sija. FireFox kao već instaliran program uvek je spreman za rad, a to koliko je dobar i jedan od najzastupljenijih pretraživača ne treba trošiti reči i deca već znaju. Zaključak, instalcijom Ubuntu-a dobijete spreman kompjuter za rad u kancelariji, a legalnost svega toga nije ostavljena po strani. Šta ako mi računar treba za nešto više od pukog administrativnog posla, npr. za dizajn, modeliranje, računovodstvo? Što se tiče dizajna i sve oko multimedije open source programi su izvrsni, možete koristiti GIMP , InkScape kao i gomilu drugih vezanih za obradu zvuka i videa. Blender je jedan od najmoćnijih 3D alata ne samo u open sver već i u ostalim sverama. Izbor je veliki i uvek možete neći ono što vama najviše odgovara. Što se tiče knjigovodstva/računovodstva stvari stoje malo drugačije ali ne tako crne. Najbolji od svih projekata je Soldo OKP, možete ga naći na ovoj adresi. Pro3x je takođe srpski projekat koji ima sličnu tematiku, a možete instalirati i GnuCash. Ukoliko imate ljude koje vam prodaju i održavaju program za računovodstvo/knjigovodstvo a bazirani su na dosu ili pravljeni za neki drugi OS tu se već mogu instalirati emulatori koji će ih lako pokrenuti.

Sve ste ovo sredili, a hvala Bogu pametni ste ljudi pa svoje račune plaćate elektronski putem e-bankinga, vreme je da znate da i tu postoje određena rešenje. Možda je ovaj deo najmanje razvijen ali daleko od toga da ne funkcioniše ili da nije moguće ostvariti elektronsko plaćanje računa sa linux-om. Koliko je moguće i kako je zastupljeno u svakoj banci u Srbiji najbolje govori ovaj tekst e-banking_linux. Ukoliko je neko zainteresovan više za ovo može da proba i demo stranicu e-bankinga Erste banke.

Kada se sve oduzme i sabere Ubuntu kao linux derivat  može rame uz rame da stane sa nekim više zastupljenijim sistemima za poslovanje. Izbor je na vama, saberite sve, oduzimete isprobajte pa ako vam odgovara, nadam se da hoće, budite sigurni da ste uštedeli dosta para i vremena. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, rad sam da vam pomognem, sve u duhu open source-a.